Prirodni sapuni i eko ulja: vodič za negu kože, čišćenje i izbor

Uvod: zašto su prirodni sapuni i eko ulja sve traženiji

Poslednjih godina sve više ljudi traži prirodne sapune, eko ulja i blage preparate za čišćenje lica i tela. Razlog je jednostavan: koža je najveći organ, a ono što na nju stavljamo svakodnevno može da je neguje ili da je polako iscrpi. Kada se pojave bubuljice, miteseri, crvenilo, isušivanje ili osećaj zategnutosti, mnogi počnu da preispituju sastojke u proizvodima koje koriste.

Ipak, prelazak na prirodnu negu nije uvek jednostavan. Na tržištu postoji mnogo proizvoda koji se reklamiraju kao eko, prirodno ili blago, a da pritom sadrže jake deterdžente, veštačke mirise, boje ili konzervanse. Zato je važno razumeti šta se nalazi u sapunu, kako se pravi, kome odgovara i kako ga pravilno koristiti.

Ovaj vodič je namenjen svima koji žele da nauče više o prirodnim sapunima, ručno rađenim sapunima, kozjem sapunu, eko uljima i sastojcima kao što su med, cimet, kamilica, žalfija, glina, aktivni ugalj i biljni buteri. Cilj nije da se bilo koji proizvod proglasi čudotvornim, već da se dobije realna slika o tome šta prirodni sapuni mogu, šta ne mogu i kako da izaberete najbolje za svoj tip kože.

Šta su prirodni sapuni i kako nastaju

Prirodni sapun nastaje procesom koji se zove saponifikacija. U najosnovnijem obliku, to je reakcija između masnoće i alkalije. Masnoće mogu biti biljna ulja, puteri, masti ili mleko, a alkalija se najčešće koristi u obliku natrijum hidroksida za čvrste sapune. Kada se proces pravilno završi, u sapunu ne ostaje slobodna alkalija u količini koja bi bila opasna, već dobijamo sapun i glicerin.

Glicerin je jedan od najvažnijih sastojaka prirodnog sapuna. On pomaže da koža ostane mekša i hidriranija. Upravo zbog glicerina mnogi ručno rađeni sapuni deluju drugačije od industrijskih. Industrijski sapuni često uklanjaju glicerin kako bi ga prodali odvojeno ili iskoristili u drugim proizvodima, a sapunima dodaju razne hemikalije za penu, miris, boju i rok trajanja.

Postoje dva osnovna pristupa izradi: hladni postupak i topli postupak. Hladni postupak je popularan kod malih proizvođača jer čuva hranljive sastojke ulja i putera. Sapun se posle izrade ostavlja da sazri nekoliko nedelja, ponekad i duže. Tek tada postaje blaži i kvalitetniji. Topli postupak je brži, ali može da uništi neke osetljive sastojke.

Kada govorimo o kvalitetu, ne treba gledati samo da li je sapun ručno rađen. Važno je i koliko je dobro izbalansiran. Sapun može biti ručno rađen, a da i dalje bude prejak, da sadrži previše kokosovog ulja, previše eteričnog ulja ili dodatak koji iritira kožu. Zato je sastav mnogo važniji od same etikete.

Šta je eko ulje i kako ga prepoznati

Izraz eko ulje može da označava ulje dobijeno iz biljaka gajenih bez sintetičkih pesticida i đubriva, ali i ulje koje je hladno presovano, nerafinisano i bez dodatne hemijske obrade. U kozmetici, eko ulje može biti maslinovo, kokosovo, bademovo, jojobino, avokadovo, suncokretovo, grožđano, ricinusovo ili neko drugo.

Međutim, nije svako ulje dobro za svaku kožu. Neka ulja mogu da budu preteška i da zapuše pore, dok druga mogu da isuše ili izazovu iritaciju. Na primer, kokosovo ulje je odlično za telo, ali nekome na licu može da izazove mitesere i bubuljice. Maslinovo ulje je tradicionalno blago, ali ako je sapun napravljen samo od njega, može da bude premekan ili da se prebrzo troši. Zato je balans ključan.

Kada birate proizvod sa eko uljem, obratite pažnju na to da li je ulje rafinisano ili nerafinisano. Rafinisana ulja su često tretirana hemikalijama i visokim temperaturama, što im smanjuje hranljivu vrednost. Nerafinisana, hladno presovana ulja zadržavaju više vitamina, antioksidanasa i masnih kiselina. To ne znači da su sva rafinisana ulja loša, ali za negu kože je bolje birati što kvalitetnija.

Takođe, eko ulje nije isto što i eterično ulje. Eterična ulja su isparljiva, koncentrovana i mogu biti veoma jaka. Neka od njih, poput cimeta, karanfilića, anisa ili limuna, mogu da izazovu crvenilo, peckanje i alergijske reakcije. Zato se u sapunima koriste u malim količinama i nikada se ne stavljaju direktno na kožu bez razblaženja.

Najčešći sastojci u prirodnim sapunima

Kvalitetan prirodni sapun obično sadrži nekoliko osnovnih ulja, jednu ili više masnoća koje daju kremastost i dodatke koji određuju namenu. Osnovna ulja mogu biti:

• Maslinovo ulje - blago, pogodno za osetljivu i suvu kožu, ali samo po sebi daje mekši sapun.
• Kokosovo ulje - daje bogatu penu i dobro čisti, ali u velikom procentu može da isuši kožu.
• Palmino ulje - daje čvrstoću sapunu. Nije samo po sebi loše, ali sapun koji je napravljen isključivo od njega nema veliku hranljivu vrednost.
• Ricinusovo ulje - pomaže da se dobije stabilna pena i često se koristi u manjim količinama.
• Bademovo ulje - hranljivo i pogodno za suvu kožu.
• Jojobino ulje - slično je prirodnom sebumu i dobro podnosi većina tipova kože.
• Avokadovo ulje - bogato vitaminima, dobro za suvu i zrelu kožu.
• Suncokretovo ulje - lagano, ali može biti manje stabilno ako nije hladno presovano.

Pored ulja, koriste se i puteri kao što su shea, mango, kakao i makadamija. Oni daju sapunu kremastost i dodatnu hidrataciju. Ako imate suvu kožu, sapun sa buterom će verovatno biti prijatniji od sapuna koji sadrži samo kokosovo i palmino ulje.

Dodaci određuju ciljanu namenu. Kozje mleko je poznato po tome što sadrži mlečnu kiselinu, vitamine i minerale. Može da bude blago i umirujuće, ali nije automatski najbolje za svakoga. Med je humektant, privlači vlagu i može da pomogne suvoj koži. Neven i kamilica su tradicionalno umirujući. Žalfija se koristi za ispiranje i toniranje. Cimet može da podstakne cirkulaciju i zagreva kožu, ali je i čest iritant. Nana daje osvežavajući efekat i pomaže masnoj koži. Lavanda umiruje, ali može biti jaka za osetljive. Limun i citrusi mogu da posvetle, ali i da izazovu fotosenzitivnost. Glina, aktivni ugalj, sumpor, mak i ovsene pahuljice koriste se za čišćenje, piling i upijanje viška masnoće.

Superfat: ključna reč za kvalitetan sapun

Jedan od najvažnijih pojmova u izradi prirodnih sapuna je superfat. To je procenat masnoće koja ostaje nesaponifikovana, odnosno slobodna u sapunu. Ako je superfat nizak, sapun može da bude previše agresivan i da isuši kožu. Ako je previsok, sapun može da bude mekan, da se brže kvari i da ostavlja masan osećaj.

Većina ručno rađenih sapuna ima superfat između 2 i 10 procenata. Za kožu koja nije preterano osetljiva, 4 do 5 procenata može biti sasvim dovoljno. Za suvu kožu, može se ići i više, ali tada treba paziti na rok trajanja i čuvanje. Ako proizvođač ne navodi superfat, to ne mora da znači da je sapun loš, ali je znak da ne dobijate potpunu informaciju.

Kada kupujete prirodni sapun, obratite pažnju na deklaraciju. Sastojci se navode opadajućim redosledom, od onoga čega ima najviše do onoga čega ima najmanje. Ako je na prvom mestu palmino ulje, a maslinovo i buteri su pri dnu, sapun verovatno nije posebno negujući. Ako su na prvim mestima maslinovo ulje, kokosovo ulje u umerenoj količini i buter, verovatno je bolji izbor.

Kako izabrati sapun prema tipu kože

Ne postoji jedan sapun koji odgovara svima. Koža je individualna, a ono što jednoj osobi prija, drugoj može da izazove crvenilo, bubuljice ili isušivanje. Zato je najvažnije da poznajete svoj tip kože i da pratite kako reaguje.

Suva i dehidrirana koža

Ako vam koža zateže posle umivanja, ako se peruta, ako imate osećaj da je "kao barut" ili ako vam krema treba odmah nakon pranja, verovatno imate suvu ili dehidriranu kožu. Za takvu kožu su najbolji sapuni sa maslinovim uljem, nevenovim uljem, avokadovim uljem, jojobinim uljem i buterima kao što su shea, mango i kakao.

Dobri dodaci su kozje mleko, med, ovsene pahuljice, kamilica, beli kaolin, jogurt i pivo. Izbegavajte sapune sa visokim procentom kokosovog ulja, jakim eteričnim uljima, sumporom, cimetom, anisom i karanfilićem. Iako su ovi sastojci korisni za masnu kožu, suvoj koži mogu da odmažu.

Takođe, izbegavajte prekomerno umivanje. Ako imate suvu kožu, nije potrebno da se umivate sapunom više puta dnevno. Ujutru može biti dovoljna mlaka voda ili blagi tonik, a uveče sapun ili nežno sredstvo za čišćenje. Posle umivanja obavezno nanesite hidratantnu kremu ili eko ulje koje vam prija.

Masna i problematična koža

Masna koža ima više sebuma, sjaj u T zoni i često je sklona miteserima, bubuljicama i proširenim porama. Kod takve kože mnogi posežu za agresivnim sapunima koji "skidaju sve". Problem je što agresivno čišćenje može da ošteti zaštitni sloj, pa koža počne da proizvodi još više masnoće. Zato je bolje koristiti blage, ali efikasne sapune.

Za masnu kožu mogu biti korisni sapuni sa zelenom glinom, aktivnim ugljem, sumporom, čajevcem, ruzmarinom, nanom i makom. Cimet može da podstakne cirkulaciju, ali može i da izazove crvenilo i peckanje, pa se ne preporučuje svima. Ako koristite sapun sa sumporom, nemojte ga koristiti svaki dan jer može da isuši kožu i pojača lučenje sebuma.

Važno je i da ne cedite bubuljice i ne trljate lice grubim pilingom. Sapun može da pomogne da se koža očisti, ali ne može da reši hormonske uzroke akni. Ako su bubuljice uporne, bolje je posetiti dermatologa nego menjadi deset proizvoda u nedelju dana.

Osetljiva koža

Osetljiva koža reaguje na sve: mirise, boje, konzervanse, jaka eterična ulja, pa i na neke prirodne sastojke. Ako imate takvu kožu, birajte sapune sa što kraćom listom sastojaka. Najbolji su sapuni bez parfema, bez veštačkih boja i bez jakih eteričnih ulja.

Dobri sastojci su maslinovo ulje, ovsene pahuljice, kamilica, žalfija, kozoje mleko i blagi buteri. Izbegavajte cimet, anis, karanfilić, limun, mentu i sve što jako miriše. Takođe, testirajte sapun na malom delu kože pre nego što ga nanesete na lice.

Osetljiva koža često bolje podnosi sindet ili blage kreme za čišćenje od sapuna. Sapun može da bude previše alkalijan za nečiju kožu. Ako vam sapun izaziva zatezanje, peckanje ili crvenilo, nemojte ga koristiti samo zato što piše da je prirodan.

Mešovita koža

Mešovita koža je najčešća: masna u T zoni, a suva ili normalna na obrazima. Za nju je najteže naći savršen proizvod jer ono što očisti čelo može da isuši obraze. Rešenje je balans: blagi sapun, umivanje jednom ili dva puta dnevno, hidratacija laganom kremom i tonik bez alkohola.

Možete kombinovati sapune: jedan blagi za obraze i jedan sa glinom ili ugljem za T zonu, ali ne preterujte. Često je bolje imati jedan blag sapun i dobru negu nego nekoliko agresivnih proizvoda koji naizmenično isušuju i mastе kožu.

Bubuljice, miteseri i fleke: šta sapun može, a šta ne

Mnogi očekuju da će prirodni sapun rešiti bubuljice, mitesere i fleke preko noći. To se retko dešava. Sapun može da pomogne da se koža očisti, da se smanji masnoća i da se spreči zapušavanje pora, ali ne može da izleči akne ako postoje hormonski, genetski ili drugi unutrašnji uzroci.

Kod mitesera pomažu sastojci koji blago ljušte i upijaju masnoću: glina, aktivni ugalj, sumpor, salicilna kiselina, nana, ruzmarin. Kod upaljenih bubuljica pomažu umirujući sastojci: kamilica, žalfija, neven, cink. Kod fleka posle bubuljica pomažu strpljenje, zaštita od sunca i sastojci koji posvetljuju, ali ne agresivni limun koji može da izazove opekotine i dodatne fleke.

Ako koristite sapun sa sumporom, ne stavljajte ga na celo lice svaki dan. Sumpor može da isuši i iritira. Ako koristite sapun sa cimetom, pazite da ne dođe u kontakt sa očima i osetljivim delovima lica. Ako koristite sapun sa glinom, posle njega obavezno hidrirajte kožu.

Kozji sapun: mitovi i realnost

Kozji sapun je jedan od najpominjanijih proizvoda u prirodnoj nezi. Kozje mleko sadrži mlečnu kiselinu, vitamine A, B i E, minerale i masti. Zbog toga može da bude umirujuće i hranljivo. Međutim, nije svaki kozji sapun isti. Ako je napravljen od palminog ulja i malo kozjeg mleka, biće daleko od idealnog.

Nekima kozji sapun odgovara i koža je posle njega meka i čista. Drugima izaziva isušivanje, zatezanje, crvenilo ili bubuljice. To zavisi od recepture, ali i od tipa kože. Ako imate masnu kožu sklonu aknama, kozji sapun može da bude previše bogat i da zapuši pore. Ako imate suvu kožu, može da bude prijatan, ali ne mora da znači da će rešiti problem.

Kozji sapun nije lek. Može da pomogne kod osetljive kože, ali ne može da izleči ekcem, psorijazu ili akne. Ako ga koristite, koristite ga umereno i pratite reakciju. Ako počne da isušuje, napravite pauzu ili ga koristite samo za telo.

Eko sapun sa medom, kvascem i cimetom

Eko sapun sa medom često je namenjen suvoj koži. Med privlači vlagu i može da učini kožu mekšom. Sapun sa pivskim kvascem koristi se za problematičnu kožu jer kvasac sadrži vitamine B grupe i može da pomogne u smirivanju upala. Sapun sa cimetom može da zagreje kožu, podstakne cirkulaciju i deluje antibakterijski, ali je i jedan od najčešćih iritanata.

Ako imate osetljivu kožu, cimet izbegavajte. Ako imate masnu kožu i želite efekat zagrevanja, možete ga probati jednom ili dva puta nedeljno, ali nikako na osetljive delove lica. Ako osetite peckanje, crvenilo ili toplotu koja ne prolazi, prekinite upotrebu.

Kako pravilno koristiti prirodni sapun

Pravilno korišćenje sapuna može da napravi veliku razliku. Evo osnovnih pravila:

• Uzmite sapun u čiste, vlažne ruke i napravite penu pre nego što ga nanesete na kožu.
• Ne trljajte sapun direktno po licu ako je jak ili ako sadrži piling čestice. Pena je dovoljna.
• Ako koristite sapun kao masku, ostavite ga 5 do 10 minuta, ali samo ako vam koža to podnosi.
• Ispirajte mlakom vodom, nikako vrućom.
• Posle ispiranja možete koristiti kamilicu ili žalfiju kao blagi tonik.
• Obavezno hidrirajte kožu posle umivanja.
• Sapun držite na suvom mestu, najbolje u posudi sa rupicama, da se ne razmekša.

Ako koristite sapun za telo, možete ga nanositi rukom ili sunđerom. Ako imate suvu kožu, ne koristite sapun svaki dan po celom telu. Fokusirajte se na delove koji se više znoje, a ostale delove isperite vodom.

Rutina za lice: jutro i veče

Jutarnja rutina može biti jednostavna: mlaka voda, blagi sapun ili samo ispiranje, tonik bez alkohola i lagana hidratantna krema. Ako imate masnu kožu, ujutru možete koristiti sapun sa glinom ili ugljem. Ako imate suvu kožu, dovoljna je voda i krema.

Uveče je važno da skinete šminku i zaštitu od sunca. Prvo koristite micelarnu vodu, ulje za čišćenje ili blagi balzam, a zatim sapun ili gel za umivanje. Ako sapun ne uspe da skine šminku, nemojte ga trljati jače. Bolje je koristiti sredstvo namenjeno skidanju šminke pre sapuna.

Posle čišćenja obavezno nanesite hidratantnu kremu ili eko ulje koje odgovara vašem tipu kože. Ako koristite tonik, birajte onaj bez alkohola. Alkohol može da isuši kožu i da izazove dodatnu masnoću.

Rutina za telo: sapun ili gel

Mnogi ljudi koriste gelove za tuširanje jer lepo mirišu i daju osećaj svežine. Međutim, gelovi često sadrže jake deterdžente koji mogu da isuše kožu. Sapuni mogu da budu bolji izbor ako su blagi i ako sadrže ulja i butere. Ako imate suvu kožu, birajte sapune sa kozjim mlekom, medom, shea buterom ili maslinovim uljem.

Ako imate masnu kožu na leđima i grudima, možete koristiti sapun sa glinom, ugljem ili čajevcem. Ako imate osetljivu kožu, izbegavajte jake mirise i boje. Uvek isperite kožu dobro i nanesite losion ili ulje dok je koža još vlažna.

Intimna higijena i sapuni

Intimna regija je osetljiva i ima svoj prirodni pH. Mnogi sapuni, čak i prirodni, mogu da budu previše alkalni i da izazovu iritaciju, suvoću ili promenu bakterijske flore. Zato nije preporučljivo koristiti jake sapune, sapune sa eteričnim uljima, penušave gelove ili proizvode sa jakim mirisima za intimnu higijenu.

Ako vam je potrebno čišćenje, najbolje je koristiti mlaku vodu ili blagi preparat namenjen isključivo intimnoj higijeni. Neki ljudi dobro podnose najblaže bebi sapune, ali i oni mogu da isuše. Ako imate sklonost ka infekcijama ili iritacijama, posavetujte se sa lekarom pre uvođenja bilo kog novog proizvoda.

Prirodni sapuni za kosu

Mnogi prirodni sapuni nisu namenjeni za kosu. Oni mogu da ostave film, da isušu vlakno ili da otežaju raščešljavanje. Ako želite da perete kosu sapunom, birajte sapune napravljene posebno za kosu ili čvrste šampone. Posle pranja sapunom obavezno koristite blagi balzam ili ispiranje jabukovim sirćetom razblaženim u vodi, kako bi se povratio pH i zatvorile ljuske vlasi.

Kozji sapun se nekima pokazao dobrim za kosu, ali drugima isuši teme i vrhove. Ako imate farbanu, suvu ili oštećenu kosu, verovatno je bolje koristiti šampon namenjen vašem tipu kose.

Kako čuvati prirodne sapune

Prirodni sapuni bez konzervansa mogu da se kvare, naročito ako sadrže mleko, med, pivo ili voćne sokove. Zato ih čuvajte na suvom, tamnom i hladnom mestu. Ako sapun ima rok trajanja, ispoštujte ga. Ako počne da menja boju, miris ili teksturu, bolje ga je baciti.

Posle svake upotrebe sapun treba da se osuši. Ne ostavljajte ga u lokvi vode. Najbolje ga je držati na tanjiriću sa rupicama ili u posebnoj kutijici. Ako imate veliki sapun, možete ga iseći na manje komade i koristiti jedan po jedan. Tako će duže trajati.

Kako prepoznati kvalitetan prirodni sapun

Kvalitetan prirodni sapun nije samo onaj koji je ručno rađen. Evo nekoliko znakova:

• Sadrži raznovrsna ulja i butere, a ne samo jedno jeftino ulje.
• Nema previše jak miris koji "udara" i izaziva kijanje.
• Ne sadrži veštačke boje, sjajne dodatke ili agresivne deterdžente.
• Navodi sastojke jasno i po redu.
• Ako je moguće, navodi superfat ili barem procenat masnoće.
• Ne obećava čuda i ne tvrdi da leči bolesti.
• Pena ne mora da bude bogata da bi sapun bio dobar.

Ako sapun sadrži SLS, jake sulfate, parabene, veštačke mirise i boje, verovatno nije prirodan bez obzira na etiketu. Ako sadrži cimet, anis, karanfilić ili limun, pazite ako imate osetljivu kožu. Ako sadrži kozje mleko, med i butere, verovatno je bogatiji i hranljiviji.

Najčešće greške u nezi kože prirodnim sapunima

Čak i najbolji proizvod može da napravi problem ako se koristi pogrešno. Najčešće greške su:

• Prekomerno umivanje, više puta dnevno.
• Korišćenje vruće vode koja isušuje kožu.
• Trljanje lica grubim pilingom i četkicama.
• Menjanje proizvoda svakih nekoliko dana.
• Očekivanje da se bubuljice i fleke povuku preko noći.
• Korišćenje istog sapuna za lice, telo, kosu i intimnu regiju.
• Nanošenje sapuna direktno na osetljive delove kože.
• Nehidriranje kože posle umivanja.
• Korišćenje limuna, sode bikarbone ili sirćeta direktno na lice.

Koža voli rutinu i umerenost. Ako joj date vremena da se prilagodi, verovatno će vam uzvratiti boljim izgledom. Ako nešto ne odgovara, prekinite i probajte nešto drugo. Nema potrebe da se mučite samo zato što je neki proizvod popularan.

Eko ulje u svakodnevnoj nezi

Eko ulje može da bude odličan dodatak nezi, ali ga treba koristiti pravilno. Maslinovo ulje je odlično za telo, ali nekome može da bude preteško za lice. Jojobino ulje je lagano i dobro za mnoge tipove kože. Bademovo ulje je hranljivo. Avokadovo ulje je bogato i dobro za suve delove. Kokosovo ulje može da bude komedogeno za nekoga, pa ga izbegavajte na licu ako ste skloni miteserima.

Ulje se najbolje nanosi na vlažnu kožu, posle tuširanja ili umivanja. Možete ga pomešati sa kremom ili ga naneti pre kreme. Ako imate masnu kožu, koristite ga samo na suvim delovima ili ga potpuno izbegnite na licu. Ako imate osetljivu kožu, testirajte ga na malom delu kože pre upotrebe.

Zaključak

Prirodni sapuni, eko ulja i blagi preparati mogu da budu odličan izbor za negu kože, ali nisu magično rešenje. Kvalitet zavisi od sastojaka, recepture, superfata i načina upotrebe. Ono što jednoj koži prija, drugoj može da šteti. Zato je najvažnije da slušate svoju kožu, čitate deklaracije i ne verujete slepo obećanjima.

Ako imate suvu kožu, tražite maslinovo ulje, butere, med, kozje mleko i kamilicu. Ako imate masnu kožu, tražite glinu, aktivni ugalj, nana, ruzmarin i umerenu upotrebu sumpora. Ako imate osetljivu kožu, birajte što kraće sastave bez jakih mirisa. Ako imate bubuljice i fleke, budite strpljivi i ne očekujte trenutne rezultate.

Na kraju, najbolji sapun je onaj koji vašu kožu ostavlja čistom, mekom i bez iritacije. Ako posle umivanja osećate zatezanje, peckanje ili crvenilo, taj proizvod nije za vas, bez obzira na to koliko je prirodan ili hvaljen. Zdravlje kože je proces, a ne jednokratna odluka.