Da li zadržati prezime udajom? Simbolika, Tradicija i Lični Izbori

Pitanje promene prezimena prilikom stupanja u brak jedna je od onih tema koje uvek izazivaju žustre rasprave. Na prvi pogled, reč je o formalnosti, administrativnom koraku. Međutim, ispod te površine krije se čitav svet značenja, emocija i duboko ukorenjenih vrednosti. Za neke, uzimanje muževljevog prezimena predstavlja lepu tradiciju i simbolično ulazak u novu porodicu. Za druge, zadržavanje svog devojačkog prezimena je neodvojivi deo ličnog identiteta i izraz ravnopravnosti u bračnoj zajednici. Ova tema otkriva mnogo o tome kako doživljavamo sebe, svoje poreklo i budućnost koju gradimo sa partnerom.

Tradicija nasuprot savremenom dobu: Zašto se uopšte menja prezime?

Koreni tradicije da žena uzima muževljevo prezime sežu duboko u prošlost, u vreme kada je brak često bio ekonomski i društveni aranžman. Žena je doslovno prelazila iz očeve kuće u muževljevu, postajući deo njegove porodice. Uzimanje prezimena bilo je vid pripadanja i, nažalost, simboličnog "vlasništva". Danas, međutim, stvari su se mnoooooogo promenile. Žene su ekonomski nezavisne, obrazovane i brak se sve više posmatra kao partnerska zajednica dvoje ravnopravnih pojedinaca. Upravo zbog te promene, sama tradicija uzimanja prezimena dolazi pod lupu. Ako je brak ravnopravna zajednica, zašto bi samo jedna strana simbolično "gubila" deo svog dosadašnjeg identiteta? Mnogi se zato pitaju da li je ova tradicija i dalje validna ili je postala solidno besmislena u savremenom kontekstu.

Prezime kao deo identiteta: "Ja sam to ja"

Za mnoge žene, a sve češće i za muškarce, prezime je mnogo više od formalnosti. To je deo lične istorije, identiteta koji se gradi godinama. Kao što je jedna učesnica rasprave istakla, prezime "obeležava na neki način moj pređašnji život". Iako se ulaskom u brak otpočinje novo poglavlje, taj prethodni život i dalje čini ono što jesmo. Zadržati svoje prezime ne znači odbaciti bračnog partnera ili novu porodicu. Naprotiv, može značiti ulazak u tu zajednicu kao cela, autentična ličnost, sa svim svojim prošlim iskustvima i korenima. Osećaj da bi promenom prezimena nešto važno nestalo je veoma stvaran. Kako je neko rekao: "osecala bih se kao da sam ne daj boze umrla, tipa gde nestade ta i ta, i ko je sad ova". Sa druge strane, postoje i one koje ne doživljavaju promenu prezimena kao gubitak sebe, već kao prirodan i voljen deo procesa stvaranja zajedništva.

Praktičnost i komplikacije: Dva prezimena, papiri i svakodnevica

Osim simboličkog, tu je i praktični aspekt. Promena prezimena podrazumeva promenu svih dokumenata: lične karte, pasoša, vozačke dozvole, diploma, bankovnih kartica... To je birokratski postupak koji zahteva vreme, novac i strpljenje. Za žene koje su već izgradile karijeru i profesionalni ugled pod određenim imenom, ovo može biti posebno nezgodno. S druge strane, zadržavanje dva prezimena (devojačko i muževljevo) takođe može stvoriti određene administrativne komplikacije. Neki se žale da je potpisivanje sa dugim, dvodelnim prezimenom sporije i nezgodnije, mada su drugi mišljenja da se na to brzo navikne. Takođe, postavlja se pitanje dece - da li će ona nositi oba prezimena? Ako da, šta će se desiti kada se i ta deca jednog dana udaju ili ožene? Da li će se broj prezimena samo umnožavati, što bi na kraju postalo van pameti i nepraktično? Ovo su sve validna razmatranja koja idu dalje od čiste emocije.

Brak kao kompromis, a ne ultimatum

Jedna od najvažnijih poruka koja proizilazi iz ovih rasprava je da odluka o prezimenu treba da bude rezultat razumevanja i dogovora, a ne prinude ili ućene. Kada jedan partner postavi ultimatum - "ili uzimaš moje prezime ili se ne venčavamo" - to otkriva dublje probleme u komunikaciji i poštovanju. Kao što je neko primetio, takav stav može biti ružno i jadno. Istovremeno, i tvrdoglavo insistiranje na svom bez ikakve spremnosti na razgovor takođe nije temelj za zdrav odnos. Pravi kompromis ne znači da jedna strana potpuno odustane od svojih želja, već da obe strane zajedno pronađu rešenje koje poštuje oba. Za neke parove to će biti da žena uzme muževljevo prezime, za druge da zadrži svoje, a za treće da oboje nose oba prezimena ili čak da muškarac uzme ženino. Ključ je u razumevanju za druga mišljenja i poštovanju ličnog izbora svakog pojedinca.

Šta kaže zakon? Mogućnosti su raznolike

Važno je napomenuti da srpski Porodični zakon daje supružnicima slobodu izbora. Prilikom sklapanja braka, svaki od partnera može:

• Zadržati svoje prethodno prezime.
• Uzeti prezime drugog supružnika.
• Zadržati svoje prezime i dodati prezime supružnika.
• Uzeti prezime supružnika i dodati svoje prezime.

Lične priče: Od "jedva čekam" do "ne mogu da zamislim"

Raznolikost iskustava je ogromna. Neke žene jedva čekaju da uzmu prezime voljene osobe, videći u tome lep, romantičan gest koji simbolizuje njihovo jedinstvo i početak nove porodice. "Uzimam prezime od moje ljubavi i jedva čekam", kaže jedna od njih. Druge su, pak, odlučile da zadrže svoje prezime iz razloga koji su lično veoma snažni: jer su jedinice i poslednje koje nose to prezime u porodici, jer su pod njime izgradile profesionalni ugled, ili jednostavno zato što se sa njime identifikuju. Postoje i kreativna rešenja, kao što je par koji je odlučio da oboje doda prezime drugog, simbolizujući na taj način stvaranje potpuno nove porodične celine. Sve ove priče su validne i govore o tome da ne postoji jedan ispravan odgovor, već samo ispravan odgovor za određeni par.

Zaključak: Izbor koji treba da poštuje pojedinca i zajednicu

Rasprava o prezimenu u braku je, u suštini, rasprava o tome kako balansiramo individualnost sa zajedništvom, prošlost sa budućnošću, tradiciju sa modernošću. To je lična, intimna odluka koja bi trebalo da proizilazi iz ljubavi, razumevanja i međusobnog poštovanja. Bilo da se odlučite da promenite prezime, zadržite ga, dodate ga ili pak izmislite neko sasvim novo, važno je da ta odluka bude vaša - doneta slobodno, bez pritisaka društva, porodice ili nepovezanih očekivanja. Kao što je jedna mudra učesnica diskusije rekla: "ljudi su različiti". Upravo u tom priznanju i poštovanju različitosti leži ključ ne samo za ovu, već i za sve druge izazove koje bračno putovanje donosi. Na kraju krajeva, snaga braka ne leži u zajedničkom prezimenu, već u zajedničkom poštovanju, podršci i ljubavi koja premošćuje sve razlike.