Vodič kroz pravoslavni post: Pravila, recepti i saveti za post na vodi i ulju

Post u pravoslavnom duhu nadilazi puko odricanje od određene hrane. On predstavlja sveobuhvatan podvig - stramput tela i misli, usmeren ka čišćenju duše i pripremi za susret sa svetim praznicima. Ipak, za mnoge vernike koji prvi put stupaju na stazu višenedeljnog uzdržavanja, praktična strana - izbor namirnica, priprema obroka i poštovanje pravila - često izaziva nedoumice. Ovaj vodič ima za cilj da rasvetli osnovne principe pravoslavnog posta, pruži proverene recepte za dane na vodi i na ulju, i odgovori na najčešća pitanja koja se javljaju u kuhinjama i srcima vernika.

Četiri velika posta i njihova pravila

Crkvena godina obuhvata četiri višenedeljna posta: Vaskršnji (Veliki) post, Božićni post, Petrovski post i Gospojinski (Velikogospojinski) post. Uz svaki od njih, sredom i petkom se tokom cele godine posti - osim u trapavim sedmicama. Posebno je važno razumeti razliku između posta na vodi i posta na ulju, jer ona u velikoj meri određuje jelovnik.

U narodu se često čuje pravilo: „dva posta se poste na vodi a to su Vaskršnji i ovaj sada, a Petrovski i Božićni se poste na ulju osim srede i petka.“ Ovaj izraz se odnosi upravo na Vaskršnji i Gospojinski post, koji su po svojoj strogosti iznad ostalih. Tokom njih se radnim danima, osim kada kalendar dozvoljava ulje, uglavnom posti na vodi, odnosno bez jestivih masti i biljnih ulja. Nasuprot tome, Petrovski i Božićni post podrazumevaju upotrebu ulja gotovo svakodnevno, s tim što se sreda i petak opet uzdržavaju od ulja i mrsnih namirnica.

Važan izuzetak su praznici koji padaju u dane posta. Prema narodnoj izreci: „ada god padne u taj dan se koristi riba“ - kada neki veći praznik (poput Blagovesti ili Cveti) padne u vreme posta, vernicima se blagosilja da jedu ribu. Isto važi i za vikende tokom većine postova, kada je uglavnom dozvoljena riba, osim u strožijim periodima (poput prve i poslednje sedmice). Zato je uvek dobro imati pri ruci nekoliko proverenih recepata sa ribom i povrćem.

Osnovni režimi ishrane u postu

Od četiri glavna režima, svaki nosi svoja ograničenja i blagoslove:

• Post na vodi - bez ulja, bez mesa, mleka, jaja, ribe i vina. Dozvoljeno je voće, povrće, žitarice, mahunarke, orasi i semenke (iako postoje različita tumačenja o orašastim plodovima). Hrana se kuva ili peče bez masnoća.
• Post na ulju - dozvoljena su biljna ulja, margarin (pod uslovom da je zaista biljnog sastava), riba (određenim danima), kao i sve namirnice biljnog porekla.
• Suhojedenje - najstroži vid posta, gde se jede samo suva, nekuvana hrana biljnog porekla, bez ikakvog ulja ili termičke obrade. Praktikuje se retko, obično na Veliki petak.
• Riba - u dane kada je riba dozvoljena, najčešće se konzumira kuvana, pečena ili u obliku ribljih supa i paprikaša.

Pritom, post treba da bude srazmeran snazi i zdravstvenom stanju. Bolesni, trudnice, dojilje, deca i ljudi sa teškim fizičkim poslom često dobijaju blagoslov od svog duhovnika da poste na ulju ili da uzimaju mlečne proizvode kako bi sačuvali zdravlje. Ni jedan post ne sme da postane mučenje ili opasnost po život.

Najčešće nedoumice u vezi sa posnom ishranom

Da li su margarin i biljna pavlaka zaista posni?

Veliki broj vernika izbegava margarin i razne biljne pavlake jer na deklaraciji stoji „može sadržati tragove mleka“ ili čak kazein - mlečni protein. Proizvođači se ograđuju od alergijskih reakcija, jer se iste mašine koriste i za mrsne proizvode. Mnogi sveštenici savetuju da se bogoslovno gledano ti proizvodi smatraju posnim, dok drugi preporučuju da se kupuju isključivo namirnice na kojima jasno piše posno i koje nemaju životinjske proteine u sastavu. Savet je: čitajte etikete i razgovarajte sa svojim duhovnikom. Ukoliko želite da izbegnete svaku sumnju, za dane na ulju koristite isključivo biljna ulja, a za kolače se oslonite na tradicionalne recepte sa uljem, brašnom i voćem.

Genetski modifikovana soja - jesti je ili ne?

Soja je, naročito tokom posta, čest izvor proteina. Pravi se sojin paprikaš, đuveč, odresci, ljuspice, komadići, mleko, sir, paštete. Ipak, u poslednje vreme mnogi postavljaju pitanje: „da li je soja zdrava i da li treba bežati od nje?“ Istina je da većina komercijalne soje dolazi od genetski modifikovanih useva, a neki stručnjaci upozoravaju na njen potencijalni uticaj na hormone. Sa druge strane, soja je bogata proteinima i kalcijumom, a u postu kada se izbacuju meso i mlečni proizvodi, može biti dragocena. Rešenje je u umerenosti i izboru organske, nemodifikovane soje, ako je dostupna. Mnogi vernici su se zato odlučili da soju jedu povremeno, ili da je potpuno izbace i oslone se na mahunarke, pečurke i integralne žitarice.

Semenke i orasi na vodi - dozvoljeno ili ne?

Ovo je jedna od najživljih rasprava među postačima. Post na vodi podrazumeva uzdržavanje od ulja, a po logici - i od namirnica iz kojih se ulje dobija (masline, orasi, bademi, susam, suncokret, seme bundeve). Međutim, mnogi manastiri i sveštenici ističu da su to biljni plodovi u svom izvornom, neprerađenom obliku i da ih vernici slobodno mogu jesti. Opet, neki duhovnici izričito zabranjuju orahe za vreme strogog posta na vodi da ne bi „masnoća“ ušla u organizam. Zato se preporučuje poslušati svog sveštenika i u skladu s njegovim blagoslovom oblikovati svoj jelovnik. Ako ste u nedoumici, najsigurnije je u dane na vodi jesti kuvano voće i povrće, hleb bez dodavanja ulja i testa pripremljena na pari.

Vađenje krvi i post - da li kvari uzdržavanje?

Često se pita: „da li vađenje krvi kvari post?“ Odgovor glasi - ne samo da ne kvari, već je i preporučljivo. Dati krv predstavlja čin dobročinstva prema bližnjem, a to je suština posta - milosrđe i ljubav. Dakle, ako je potrebno zdravstveno vađenje krvi ili davanje krvi, slobodno to učinite bez straha za svoj post.

Posni slatkiši i „tragovi mleka“

Mnoge fabrike na istim linijama proizvode i posne i mrsne proizvode. Zato na pakovanju stoji „može sadržati tragove mleka, jaja, kikirikija...“ kao mera opreza. Većina sveštenika zastupa stav da takvi proizvodi jesu posni, jer tragovi nisu namerni sastojci. Ipak, neki vernici smatraju to dovoljnim razlogom da izbegavaju sve kupovne keksove i čokolade tokom cele godine. Savet: ako vam je savest mirna, jedite ih; ako ste stroži, pravite domaće poslastice sa proverenim sastojcima. U nastavku ćete naći mnoštvo slatkih recepata i za dane na vodi i za uljane dane.

Ideje za jelovnik - post na vodi

Mnogi se plaše da će post na vodi biti iscrpljujuće gladovanje. Istina je da uz malo mašte može biti izuzetno raznovrstan i ukusan. Osnova su žitarice, mahunarke, sveže i suvo povrće, voće i začini. Evo nekoliko proverenih predloga, za svaki obrok:

Doručak

Kačamak (palenta) sa voćem ili sa začinima: Skuhajte gustu palentu na vodi, bez soli, pa dodajte malo suvog grožđa i cimeta, ili je poslužite sa pireom od povrća (tikvice, šargarepa). Žito sa medom i orasima (ako vam orasi nisu zabranjeni): pšenicu skuvajte, sameljite, zasladite medom i pospite cimetom. Hleb bez ulja sa džemom ili pekmezom, uz šolju biljnog čaja. Sutlijaš na vodi: skuvajte pirinač u vodi, dodajte šećer, vanilu i suvo voće.

Ručak i večera

Čorba od karfiola i brokolija: Na malo vode dinstajte sitno seckan crni i beli luk, dodajte karfiol, brokoli, šargarepu i krompir. Nalijte vodom, dodajte so, biber i ljutu papričicu. Kuvajte dok povrće ne omekša, a zatim zapržite sa malo brašna razmućenog u hladnoj vodi (bez ulja) i dodajte u supu. Poslužite sa hlebom.

Đuveč na vodi: Iseckajte crni luk, papriku, paradajz, krompir i šargarepu. Sve stavite u vatrostalnu posudu, posolite, pobiberite, dodajte pirinač (jedna šoljica) i vodu da ogrezne. Pecite u rerni dok tečnost ne ispari, a povrće ne postane mekano. Ukus podignite suvim začinima (bosiljak, origano, ruzmarin).

Krompir pečen u ljusci sa sosom od paradajza: Krompir dobro operite, izbockajte viljuškom i ispecite u rerni. Servirajte uz domaći kečap ili paradajz pire prokuvan sa belim lukom i mirođijom.

Varivo od sočiva i povrća: Sočivo potopite, skuvajte sa crvenim lukom, šargarepom i celerom. Začinite sa malo kurkume, đumbira i bibera. Sočivo je odličan izvor belančevina i daje gustinu bez dodatka masti.

Sendviči od pečenog povrća: Na krišku integralnog hleba stavite iseckane pečurke i crni luk, pospite začinima, umotajte u aluminijumsku foliju i pecite 15 minuta. Hleb upije sokove - dobijete topao, sočan sendvič.

Slatkiši

Medeno srce na vodi: Pomešajte 2 šolje šećera, 1 šolju vode, 4 kašike džema, kesicu cimeta, kesicu sode bikarbone i 4 šolje brašna. Smesu sipajte u pleh obložen pek papirom i pecite na 180°C 30 minuta. Kad se prohladi, premažite džemom od kajsija i pospite mlevenim orasima (ako su dozvoljeni). Izuzetno je sočan i dugo ostaje svež.

Kolač od suvog voća: Iscedite limun i pomorandžu, izrendajte 2 jabuke, dodajte 100g suvog grožđa, 2 vanilin šećera, 3 šoljice vode, 3 kašike džema, 3 šoljice šećera (ili manje), i na kraju umešajte 6 šoljica brašna i 1 kašiku sode bikarbone. Pecite u rerni na 180°C dok čačkalica ne izađe suva. Ovaj kolač ne razumem da je postan - svi se iznenade.

Ideje za jelovnik - post na ulju

Kad je dozvoljeno ulje, kuhinja se bogati mirisima i ukusima. Tada su na raspolaganju i posna testa, riba i maslinovo ulje. Iskoristite to za pripremu izdašnijih jela.

Doručak

Posni uštipci: Umesite testo od 400g brašna, 2 kuvana izgnječena krompira, 50g kvasca, malo šećera, soli i 250ml vode. Ostavite da naraste, zatim otkidajte komade i pržite u dubokom vrelom ulju. Gotove uštipke ocedite na papirnom ubrusu. Mekani su i danima.

Brzinski sendvič iz rerne: Na kriške hleba nanesite tanko domaći kečap, preko poređajte kolutove dimljenog posnog sira (ako ga koristite) i pecite kratko da se sir otopi. Za sjajniji ukus dodajte i masline.

Pita sa prazilukom i pečurkama: Na malo ulja prodinstajte praziluk i šampinjone, začinite, pa filujte kore za pitu. Dobijete hrskavu i sočnu pitu koja se može jesti i hladna.

Ručak i večera

Posni pasulj (prebranac): Dan ranije potopite pasulj, skuvajte ga, a posebno izdinstajte na ulju dosta crvenog i malo belog luka, šargarepu i začine. Pomešajte sa pasuljem i zapecite u rerni. Poslužite sa turšijom.

Riblji paprikaš: Na ulju i vodi dinstajte sitno seckan luk, papriku i paradajz. Nalijte vodom, dodajte isečene filete ribe (som, smuđ, šaran) i mešavinu začina za riblju čorbu. Kuvajte na tihoj vatri dok riba ne bude mekana. Poslužite sa kuvanim krompirom.

Đuveč sa sojinim odrescima: Sojine odreske potopite na nekoliko sati, posolite, prokuvajte i iseckajte na komade. Na ulju dinstajte crni luk, dodajte krompir isečen na kocke, malo vode, pirinač, pa na kraju ubacite soju i začine po ukusu. Zapecite u rerni 40 minuta. Soja će poprimiti ukus povrća i začina.

Musaka od tikvica sa ribom: Na kokosovom ili suncokretovom ulju dinstajte beli i crni luk dok ne postane staklast, dodajte samlevenu ribu (pangasius, oslić), začinite i dinstajte par minuta. U vatrostalnu činiju ređajte red tikvica, preko njih fil od ribe, prelijte sokom od paradajza. Ponavljajte redove i pecite oko 50 minuta na 200°C. Odlično i sa patlidžanom.

Šareni ražnjići: Filete soma ili oslića isecite na kocke i naizmenično nanižite na ražanj sa paprikom, lukom, pečurkama, tikvicama i patlidžanom. Prelijte mešavinom maslinovog ulja, belog luka, soli i bibera. Pecite na roštilju ili u rerni dok ne porumeni.

Slatkiši i poslastice

Posne baklave: Odvojite po dve tanke kore za baklavu, premažite ih uljem, pospite mlevenim orasima i šećerom, isecite na trake i urolajte u trouglove. Poređajte u pleh i pecite dok ne porumene. Za to vreme skuvajte šerbet: 1 kg šećera na 1,5 l vode, prokuvajte i prelijte preko vrućih baklava. Ostavite da se ohladi i upije - savršen posni slatkiš.

Posna lešnik torta: Za kore pomešajte 50g pečenog mlevenog lešnika, 50g posnog mlevenog keksa, 5 kašika šećera, 200ml kisele vode, 50ml ulja, 100g brašna i 1 kašiku praška za pecivo. Umutite, podelite na 3 dela i ispecite tanke korice u okruglom plehu. Fil napravite od 3 pudinga od vanile skuvana u 750ml vode sa 5 kašika šećera, prohladite, pa umutite sa 250g posnog margarina, 200g mlevenog lešnika i 100g umućenog posnog šlaga. Tortu filujte premažite šlagom i pospite lešnicima - ukus bolji od mnogih mrsnih.

Posne vanilice: Pomešajte 300g brašna, 300g mlevenih oraha, 1 prašak za pecivo, 200g margarina, 150g šećera i sok jednog limuna. Umesite testo, rastanjite na 0,5 cm, vadite modlom i pecite na 200°C 15 minuta. Hladne spojite džemom i uživajte.

Posna štrudla: Zamesite testo od brašna, vode, malo ulja i soli. Razvijte tanko, filujte makom, orasima ili višnjama sa prezlom i šećerom. Uvijte i pecite dok ne porumeni. Pre pečenja po površini nabacite kockice margarina - biće vazdušasta i ukusna.

Kako post lako prebroditi - saveti iz kuhinje i duše

Da post ne bi postao teret, prihvatite nekoliko jednostavnih strategija:

• Planirajte obroke unapred. Nedeljni jelovnik štedi vreme i smanjuje napast da posegnete za neposnom grickalicom.
• Ne zaboravite mahunarke i integralne žitarice. Kombinacija pasulja, sočiva, leblebija sa pirinčem, heljdom ili kukuruzom obezbeđuje sve neophodne aminokiseline koje su inače zastupljene u mesu.
• Obogatite jela začinima. Kurkuma, đumbir, cimet, origano, bosiljak, tucana paprika, mirođija i peršun daju punoću ukusa i čine da i najjednostavnije povrće postane prava poslastica.
• Hidrirajte se. Voda, nezaslađeni čajevi i supe od povrća pomažu u detoksikaciji i smanjuju osećaj gladi.
• Izbegavajte prejedanje hlebom i testom. Iako posni, previše ugljenih hidrata dovodi do oscilacija šećera u krvi i umora. Uključite što više salata i bareno - pečeno povrće.
• Ne zaboravite duhovnu dimenziju. Post nije samo dijeta. Uzdržavanje od loših misli, ogovaranja, svađa i suvišnih reči čini suštinu. Molitva, čitanje duhovne literature i činjenje dobrih dela daju snagu i smisao svakom zalogaju koji uzmemo.

I za kraj - blagoslov, a ne zakon

Na kraju, treba imati na umu da pravila posta nisu svrha sama sebi, već sredstvo da se približimo Bogu i da naučimo vladati svojim željama. Ako ste u nedoumici, obratite se svom duhovniku, on će vam dati najbolji savet prilagođen vašem životu. Post je poziv na radost, a ne na tugu. Neka vas ne opterećuje svaka sitnica - bitno je da iz posta izađete obnovljeni duhom i telom. I ne zaboravite: „Post je prinuđa koju vršimo nad prirodom i lišavanje grla naslade na koju je naviklo, gašenje plamena telesne požude, očišćenje molitve, svetilnik duše…“

Srećan i blagosloven post!